Brazilski Jiu-Jitsu (BJJ) - je sistem borenja koji je u poslednjoj deceniji XX. veka napravio pravu revoluciju u svetu borilačkih veština, učvrstivši se na tronu borilaštva.

Dugogodišnji "nesporazum" u vrednovanju realnosti borilačkih veština, prvenstveno je nastao zahvaljujući filmskoj industriji, gde su zbog svoje atraktivnosti i lepršavosti pokreta veliku popularnost postigli Kung-fu, Karate, Aikido i druge. Zahvaljujući mašti režisera i mogućnostima filma, ljudi su bili "zavedeni" efikasnošću prezentiranih tehnika, koje su bile daleko od realnosti. Ostali borilački sportovi, kao Olimpijski sportovi, samim tim su privlačili veliki broj polaznika, ne dovodeći u pitanje njihovu primenu i efikasnost u realnim situacijama.

Zbog svega ovoga BJJ je bio u podređenom položaju, tako da je postojala samo jedna mogućnost da se sve ovo razjasni. To je bilo organizovanje mečeva u kojima bi se mogli, jedni protiv drugih, nadmetati predstavnici svih stilova borenja. Tako je 1993. godine u Americi organizovan prvi turnir slobodnih borbi "Ultimate Fight Championship" i od tada započinje neprikosnovena vladavina BJJ kao najrealnijeg sistema borenja, ali i degradacija velike većine ostalih borilačkih sportova koji su ispoljili svoju neefikasnost i neprimenljivost.

Kao borilački sistem BJJ je multidisciplinaran i objedinjuje više aspekata borenja:

BJJ kao sport - svrstava se u grupu "rvačkih" sportova. Borba se započinje iz stojećeg stava, a dovođenje protivnika u parter se vrši tehnikama bacanja (kombinacija Judo i Rvačkih bacanja). Dalji tok borbe se odvija u parteru, gde se pobednik određuje prema broju osvojenih poena ili završnicom – izvođenjem neke od mnogih tehnika (poluga ili davljenja) koja primorava protivnika da preda borbu. BJJ se ne zasniva na snazi i brzini već prvenstveno na tačkama oslonca, formi tela i realnosti tehnika.

Grappling - način borenja i bodovanja tehnika je isti kao i u sportskom BJJ, samo što se borbe rade bez gornjeg dela kimona ili u specijalnoj opremi za grappling. Ovakav način borenja podrazumeva izvesnu modifikaciju tehnika bacanja i rada u parteru, pa je zbog nedostatka gornjeg dela odeće (kimona) i znatno fizički zahtevniji.
 

Self Defense - je tehnika samoodbrane zasnovana na konceptu borenja BJJ. Udarci, bacanja, poluge, gušenja - sve ove tehnike su primerene i prilagođene uslovima "ulice" i realnim situacijama. Program je posebno prilagođen osobama slabijih fizičkih predispozicija, kao i ženama.

Vale Tudo - Slobodna borba, gde su dozvoljene sve "udaračke" tehnike, tehnike dovođenja u parter kao i rad u parteru (udarci, poluge i gušenja). Najveći broj realnih sukoba završava se kontaktom "telo uz telo", a jedina prava pobeda je pobeda u parteru. Polazeći od ovog koncepta BJJ je razvio sistem borenja koji je u svetu trenutno najefikasniji. Akcenat borenja stavljen je na parterne tehnike, ali ni u kom slučaju nisu zapostavljene tehnike bacanja i udaranja. Bez treniranja sportskog BJJ i Grappling-a nemoguće je postići realnu efikasnost u ovakvom načinu borenja, gde je sve dozvoljeno (izuzev: grebanja, štipanja, ujedanja, čupanja za kosu i udaranja u oči, grlo i genitalije).

 
Brazilski Jiu-Jitsu je veoma mlada borilačka veština koja se trenira na našim prostorima, pa ćemo zbog toga, ljudima zainteresovanim za bolje upoznavanje, pokušati ukratko da objasnimo njegove osnovne karakteristike. Nećemo ulaziti u polemisanje o nastanku i razvoju BJJ, jer je o tome pisano u poglavlju ISTORIJAT, već ćemo ukratko objasniti tok i način borenja u sportskom BJJ.

Borbe kao i treninzi u sportskom BJJ rade se u kimonu, a borilište je prekriveno strunjačama. Borba započinje iz stojećeg stava, a tokom borbe dozvoljene su sve vrste bacanja, kao i završnice koje podrazumevaju izvođenje poluga i davljenja. Poluge i gušenja se mogu izvoditi u bilo kojoj poziciji pa i u stojećem stavu, ali je manja verovatnoća da će uspešno biti realizovane ako se prethodno ne fiksira protivnikovo telo u parteru. Dakle, najvažnije je da se u borbi što pre protivnik dovede u parter (nekom od tehnika bacanja) i plasira odgovarajući zahvat držanja. Tek kada se u parteru uspostavi kontrola nad protivnikovim telom moguće je preći na izvođenje poluga (na rukama, nogama i vratu) ili plasiranje neke od tehnika davljenja (sprečavanje dotoka krvi u mozak).

Borbe u BJJ traju od 5 - 10 minuta, u zavisnisti od pojasa (zvanja). Pobednik se određuje ili predajom od strane pobeđenog ili na osnovu bodovanja izvedenih tehnika tokom borbe.

Posebno treba naglasiti, što se veoma često desava kod neupućenih ljudi, da sportski BJJ ne treba poistovećivati sa Vale Tudo ili Ultimate Fight borbama. Poznato je da borci BJJ dominiraju na ovakvim nadmetanjima, ali je to u mnogo čemu drugačiji vid borenja, jer je tu dozvoljeno zadavanje udaraca, kao i izvođenje pojedinih vrsta poluga i davljenja koji su zabranjeni u sportskom BJJ, a i kimono nije obavezna odeća za takmičare. Nesumnjivo je da bez treniranja sportskog BJJ ne možete računati na uspešnost u slobodnim borbama i to je veoma dobro poznato svim ozbiljnijim borcima sveta, koji su u svoj osnovni repertoar uvrstili treniranje BJJ.

PRINCIPI

Brazilski Jiu-Jitsu je specifičan stil borenja stvoren početkom prošlog veka, od strane članova familije Gracie, a kasnije usavršavan i dopunjavan od strane brojnih majstora širom Brazila.

Braća Carlos i Helio Gracie su modifikovali tradicionalni Japanski jiu-jitsu i razvili borilačku veštinu efikasnu za ljude manje konstitucije i snage. Oni su pri stvaranju ovog sistema pošli od činjenice da se u većini realnih sukoba dolazi u klinč i završava u parteru. Zato su razvili tehnike izbegavanja protivnikovih udaraca, ulazaka u klinč, dovođenja u parter i efikasnog finiširanja polugama ili davljenjima. Akcenat je stavljen na tehnički nivo i inteligenciju borca, tako da se BJJ od drugih "rvačkih" veština razlikuje po tome što se ne zasniva na sirovoj snazi i brzini nego prvenstveno na tačkama oslonca, formi tela i realnosti tehnika.

Za sve vas koji planirate da trenirate BJJ bitno je da se upoznate sa nekim osnovnim principima u vezi ove veštine.

Većina onoga što se uči u BJJ praktično ne postoji u drugim borilačkim veštinama, pogotovo ne u onima koje se praktikuju kod nas. To znaci da vas BJJ uči nečem sasvim novom! Ako imate iskustva u drugim borilačkim sportovima, u BJJ-u će vam to iskustvo biti od veoma male koristi, jer ćete ovde učiti nove principe borbe. To kao posledicu ima pravilo, svuda u svetu pa i kod nas, da bez obzira na veštinu koju ste praktikovali ranije i stepena do kojeg ste stigli, u BJJ polazite od belog pojasa. Ovakva praksa je potpuno logična jer ne možete biti majstor u veštini koju nikad ranije niste praktikovali i koja ima minimalne veze sa svime što ste do tada radili. Ubrzo, čim prevaziđete početni period, počećete da uviđate da postoje elementi vašeg predhodnog treninga koji mogu biti uspešno uključeni u vaš novi stil borbe. BJJ nije udaračka veština ali se idealno može kombinovati sa nekom od istih.

Tipičan trening BJJ je podeljen u tri dela:

1. Prvi deo se sastoji od zagrevanja i raznih vežbi pokretljivosti, fleksibilnosti, snage itd. Tu se uče padovi i kretanje u parteru gde se stiču prva saznanja u vezi toga šta su to "forme tela", "tačke oslonca", kao i "osećaj za prostor".

2. Drugi deo čine tehnike i njihovo uvežbavanje sa partnerom. U okviru sportskog BJJ razlikujemo tehnike bacanja i parterne tehnike. Tehnike bacanja predstavljaju kombinaciju svih mogućih vidova bacanja i dovođenja protivnika u parter, dok parterne tehnike obuhvataju zahvate držanja, poluge i davljenja. Najveća pažnja se posvećuje parternim tehnikama i to prvenstveno zahvatima držanja iz kojih jedino mogu da proisteknu realne završnice (poluge i davljenja). Sve ove tehnike su dovođene do savršenstva i oslobođene su bilo kakvih suvišnih i neefikasnih pokreta.

Poluga na nozi

3. Treći i najvažniji deo treninga čine sparing borbe. U BJJ imate mogućnost da već od prvog časa isprobate efikasnost onoga što ste naučili. Već je rečeno, da u sportskom BJJ i Grapplingu (borba bez gornjeg dela kimona) nema udaranja tako da je opasnost od povreda svedena na minimum. Borbe traju najmanje pet minuta, a insistira se na tehnici, opuštenosti i pravovremenom reagovanju uz što manje korišcenje snage. Borbe u parteru su veoma naporne, i posebno je značajno da od samog početka naučite kako da raspolažete sopstvenom energijom. Kao početnik vi ćete u borbi maksimalno koristiti snagu, što će vas, bez obzira na to koliko ste jaki, veoma brzo dovesti do granice fizičke iscrpljenosti. Uostalom već nakon prve borbe shvatićete koliko su u realnoj situaciji "dugi" tih pet minuta, šta znači raditi sa svojom i protivnikovom težinom i kolika je prednost tehnike nad snagom. U BJJ je realnost na prvom mestu, jer kada radite sparing vi ne znate kako će protivnik odgovoriti na vašu započetu tehniku. Školske tehnike su "idealizovane" i svaka od njih mora biti prilagođena protivniku i trenutnoj situaciji, a da bi ste to ostvarili morate posedovati ogromno iskustvo koje je moguće postići jedino kroz hiljade i hiljade borbi. Na svakom treningu moći ćete da probate tehnike u praksi, da saznate koje vam od njih najviše odgovaraju, da ih usavršite i prilagodite sebi, ali ipak najvažnije je da shvatite da su svaka borba i svaki protivnik različiti i da tu nema šablona. U sparinzima ćete imati priliku da se oprobate sa svima, sa lakšim od vas, sa težim, sa jačim, sa slabijim itd. Na ovaj način vam BJJ brže nego i jedan drugi borilački sport daje realno iskustvo.

Tehnika prevrtanja u borbi

Mnogi ljudi koji dođu kod nas na treninge imaju najveći problem sa time što u početku gube borbe! Bez sumnje je da smo svi mi, u većoj ili manjoj meri sujetni i da nam teško pada poraz bilo koje vrste, a posebno kada saznamo da nismo uspeli da se odbranimo od nekoga ko je mogao da nas povredi ili čak usmrti. Ovaj problem je posebno prisutan kod ljudi sitnije telesne građe, jer snaga i masa imaju svoje prednosti, pa je tako i u početnim fazama treniranja BJJ. Međutim, ako radite na usavršavanju tehnika veoma brzo ćete biti u mogucnosti da se suprotstavite fizički nadmoćnijem protivniku. Ipak najviše se napreduje i uči na greškama i porazima, pa zato shvatite vašeg protivnika kao nekoga ko je tu da vam pomogne i omogući vaš progres. Svako od nas gubi i upravo zato treniramo da bi smo učili, težeći ka savršenstvu. Baš zbog toga morate na samom početku shvatiti da nije sramota biti poražen od protivnika, već je sramota izgubiti od samoga sebe. Podleći svojoj sujeti to je pravi poraz!!!

BJJ je atraktivan i za žene

Kao što smo već ranije rekli BJJ ima puno aspekata - u svetu se praktikuje kao sportska disciplina, kao vrhunska veština samoodbrane, ili kao dominantni sistem borenja u slobodnim borbama - Ultimate Fight i Vale Tudo. Ovde ne dobijate lažno samopouzdanje niti vam se nude tehnike koje nisu realne ili su primenljive tek nakon dugih godina vežbanja. Već posle nekoliko meseci treniranja (ovo nije fraza već istina), imaćete primenljivo znanje, koje ćete moći da upotrebite efikasno protiv svih ostalih borilačkih stilova. Možda će vam ovo zvučati prepotentno, ali stvarno tako i jeste – BJJ, je za razliku od drugih, zasnovan na najrealnijim tehnikama i principima borenja. Pokušaćemo da vam objasnimo zašto je to tako.

Pravila borenja u svakom sportu dovode do degradacije i nerealnosti te veštine, pa kao prva prednost BJJ sporta je ta što su ovde pravila takmičenja uspela da očuvaju realnost i izvornost BJJ.

U sukobu sa borcima drugih borilačkih veština BJJ je neprikosnoven, te kako se većina ovih sportova može podeliti na "rvačke" i "udaračke", tako ćemo i razmatrati način suprotstavljanja BJJ ovim stilovima borenja.

Objasnićemo prvo, kako vi kao borac BJJ pobeđujete u sukobu sa "rvačkim" sportovima. Svi oni polaze od pretpostavke da je najvažnije baciti protivnika na pod, favorizujući tehnike bacanja, a zanemarujući rad u parteru. To je pogrešno, jer neko može biti veoma vešt u bacanjima, ali će mu sve to biti uzaludno ako se njegov protivnik ne opire, vec izvodi "destrukciju" borbe (što je zabranjeno u mnogim "rvačkim" sportovima) tj. namerno se pada na pod povlačeći protivnika zajedno sa sobom. U parteru vaš protivnik će imati veoma malo šansi da se odbrani, možda u početku dođe u povoljnu poziciju i uspe da plasira neki od zahvata držanja, ali budite sigurni da je to daleko od pobede. Protivnik vas ne može večno držati, jer pobedu možete postici jedino završnicom (poluge ili davljenja). BJJ borba u parteru dovedena je do savršenstva , tako da ćete vrlo brzo uvideti da vaš protivnik nema znanja kojim bi se mogao odbraniti od velikog broja tehnika kojima barata jedan borac BJJ-a!!!

"Destrukcija" bacanja i dovođenje protivnika u parter

U situaciji kada se borite protiv nekoga ko je dobar "udarač", šanse za pobedu su ponovo na vašoj strani. Ako eliminišemo mogućnost iznenadnog udarca, koju je moguće preduprediti vašom stalnom "budnošcu" i poštovanjem osnovnih BJJ principa borenja, uvidećete da je veoma mala šansa da primite ozbiljniji udarac. Zašto? Kao i u predhodnom slučaju (kod "rvačkih" sportova), tako ni ovde vi kao BJJ borac nećete ulaziti u oblast u kojoj je vaš protivnik dominantan, jer ako budete razmenjivali udarce sa njim, budite sigurni da će vas nokautirati! Svako ko je dobar u borenju udarcima zna da je veoma lako prići protivniku i ući u "klinč", a upravo to ćete učiniti i vi. Nakon skraćivanja distance i hvatanja "udarača" neće biti teško da ga dovedete u parter ili bolje rečeno na vaš teren, na kojem će se on osećati kao "riba na suvom".

Borba "udarača" i BJJ borca

Svojom multidisciplinarnošcu i mnoštvom tehnika sa kojima raspolaže, BJJ vam praktično garantuje da ćete u njemu naći sebe bez obzira kakva su vam interesovanja. Brazilski Jiu-Jitsu vam omogućava da i ako starite ne gubite umeće i efikasnost u ovoj veštini. Ovaj borilački sistem se svuda u svetu pokazao kao izvanredna prevencija u borbi protiv raznih dekadentnih pojava, koje se sve više javljaju kod mladih. Ne samo kao sistem borenja, već i kao način života BJJ ne prestaje da se adaptira i napreduje otvarajući vam stalno nove horizonte.
 

 ISTORIJAT

1. Nastanak Brazilskog Jiu-Jitsu

Jiu-jitsu je drevna borilačka veština, nastala u XVI veku u Japanu. Praktikovana je u raznim samurajskim klanovima gde je i razvijena većina tehnika ovog stila borenja. U savremenom jiu-jitsu-u postoji više stilova, od kojih je Brazilski Jiu-Jitsu trenutno u svetu najpopularniji. Brazilski Jiu-Jitsu je specifičan stil borenja i stvoren je dvadesetih godina prošlog veka, od strane članova familije Gracie.

Esai Maeda

Početkom XX veka na kontinente Severne i Južne Amerike dolazi veliki broj japanskih doseljenika, a među njima i instruktor Japanskog jiu-jitsu-a, Esai Maeda, koji se nastanjuje u državi Para u Severnom Brazilu. Tu upoznaje Gastao Gracie-a, uticajnog biznismena, koji mu pomaže oko rešavanja brojnih poteškoća prilikom doseljavanja. U znak zahvalnosti Maeda, takode poznat pod nadimkom "Count Koma", počinje da podučava tradicionalni Japanski jiu-jitsu Carlos Gracie-a, najstarijeg sina Gasao-a.

Carlos Gracie

Najmlađi sin i osmo dete Gastao-a i Celasina-e, Helio Gracie je uvek bio veoma fizicki slabašno dete. Kada je imao 14 godina on odlazi da živi kod starije braće koji su živeli i podučavali jiu-jitsu u opštini Botafogo, Rio de Janeiro. Sledećih nekoliko godina on je proveo samo u posmatranju njihovih treninga, naročito Carlos-ovih, jer su doktori preporučili da drže Helio-a što dalje od bilo kakvih fizičkih aktivnosti. Jednoga dana, kada je imao 16 godina, na trening je došao jedan učenik, međutim njegov stariji brat Carlos nije bio prisutan. Helio, koji je zapamtio sve pokrete i objašnjenja svog brata, ponudio se da održi čas. Kada je trening bio završen, Carlos je stigao i izvinjavao se učeniku zbog svog odsustva. Učenik je odgovorio: "Nema problema. Veoma sam uživao u času koji je vodio Helio i voleo bih da nastavim dalje treniranje sa njim." Carlos se složio sa time i Helio je postao instruktor.

Helio Gracie

Helio je ubrzo shvatio da neke tehnike, koje je zapamtio gledajući Carlos-ova podučavanja, nisu za njega bile lake za izvođenje. Tada je počeo da prilagođava pokrete svom slabašnom telu, improvizujući način izvođenja pojedinih tehnika. Odlučio je da raskine sa tradicionalnim jiu-jitsu-om koji je njegov brat naučio i podučavao, i tako je rođen Gracie Jiu-Jitsu. Carlos i Helio razvijaju veštinu koja je oslobođena rituala i neprakticnih tehnika prilagođavajući je što više realnoj borbi. Polazeći od toga da se u većini borbi dolazi u klinč i završava u parteru, oni razvijaju tehnike izbegavanja protivnikovih udaraca, ulazaka u klinč, obaranja i finiširanja raznim polugama i davljenjima. Carlos i Helio, su bili sitne građe, tako da su tehnike prilagođavali sebi, dajući akcenat formama tela i tačkama oslonca, a ne snazi i brzini.
1925. godine Carlos Gracie, je uz pomoć svoje braće osnovao prvu Gracie Jiu-Jitsu Academy-ju u Rio de Janeiro-u. Braća Gracie nakon nekoliko demonstracija i uličnih borbi počinju da grade svoje ime i postaju poznati širom Brazila. I ako se Carlos priznaje kao tvorac Brazilskog Jiu-Jitsu-a, Helio je imao najveći uticaj na dalji razvoj ove veštine.

Može se reći da je ovaj vid borbe u potpunosti delo Gracie familije. Vremenom kako se Gracie Jiu-Jitsu omasovljavao i kako su se pojavili i drugi veliki majstori, ova veština polako počinje da izlazi iz ruku familije Gracie. Veliki majstori poput braće Machado, Flavio Bearing-a i ostalih, počinju i sami da podučavaju Gracie Jiu-Jitsu, otvarajući svoje akademije i tako doprinoseći još većem razvoju ove veštine. Termin Brazilski Jiu-Jitsu se u svetu koristi kao naziv za veštinu koja se razlikuje od tradicionalnog japanskog jiu-jitsu-a, dok se u samom Brazilu ova veština naziva jednostavno Jiu-Jitsu.

2. Ultimate Fight & Vale Tudo

Helio (levo) bori se i pobeđuje Capoeira borca

Helio Gracie, prvi sportski heroj Brazila, bio je čuven po svojim borbama i to uvek sa ljudima mnogo krupnijim od sebe, uključujući tu i meč sa svetskim šampionom u rvanju, Wladek Zbyszko-u i borbu sa drugim jiu-jitsu borcem sveta, Kato-om, koga je Helio pobedio davljenjem u šestom minutu.

Helio koristi "Gard" protiv Kato-a

Ova pobeda mu je omogućila da uđe u ring sa svetskim šampionom, Masahiko Kimurom, najboljim Judokom svih vremena, nikad poraženim u Judo takmičenjima. Meč je održan na prepunoj Marakani, gde su prisustvovali Predsednik i Potpredsednik Brazila.

S leva: Helio, Kimura, Carlos

Kimura je izjavio da ce Helia smatrati za pobednika ako ovaj izdrži 3 minuta sa njim, jer je razlika u kilaži bila ogromna (Kimura je imao blizu 90 kg, a Helio jedva 60 kg).

Masahiko Kimura i Helio Gracie

Borba je trajala punih 15 minuta pre nego što ja Kimura uspeo da izvede Heliu polugu na ruci. Helio nije hteo da preda meč tako da mu je Kimura polomio ruku, ali on i dalje ne priznajući poraz želi da nastavi borbu. Carlos koji je bio u Heliovom uglu, bacio je peškir i priznao pobedu Kimure. Nakon meča Kimura je izjavio da je bio impresioniran Heliovom voljom da pobedi i kao velikog borca pozvao ga je da dođe u Japan. Danas, kada Helio govori o tom meču, kaže da mu je jedan od najznačajnijih događaja u životu bila čast da se bori sa Kimurom, najboljim Judokom svih vremena.

Helio je takode bio poznat po tome što je izazivao na mečeve i najčuvenije boksere tog vremena, kao što su Primo Carnera, Joe Louis i Ezzard Charles, ali ni jedan od njih nije prihvatio njegov izazov.

Helio Gracie je još samo jednom u životu izgubio borbu, koja je ušla u istoriju kao najduži meč ikada vođen. Imao je blizu 50 godina i bio je ozbiljno bolestan kada ga je izazvao njegov bivši učenik i asistent Waldemar Santana. I ako ga je nedeljama tresla groznica Helio nije hteo da odbije izazov koji mu je uputio Santana - ogromni crnac, 20 godina mlađi i preko 30 kg teži. Santana je pobedu slavio posle 3 sata i 40 minuta iscrpljujuće borbe.

Santana u Heliovom "Gardu"

Gracie familija nikome nije ostala dužna pa ni Santani. Izbor je pao na Carlos-ovog najstarijeg sina Carlson Gracie-a koji je tada imao nepunih 17 godina. Helio ga je spremao za meč, i 9 meseci posle borbe sa Heliom, Waldemar Santana se suočio sa novim izazivačem.

Carlson pobeduje Santanu

Carlson je pre meča obećao da će, i pored toga što su ranije bili prijatelji, Santanu prebiti od batina, što se i dogodilo. Ovo je bio početak Carlson-ove duge borilačke karijere od preko 20 godina i par stotina borbi (Santanu je još 3 puta pobedio).

Helio kreira Vale Tudo, turnire slobodnih borbi, gde se sastaju borci iz raznih borilačkih veština i na njima potvrđuje neprikosnovenost i nepobedivost predstavnika Gracie Jiu-Jitsu-a. Nakon dugogodišnje vladavine krajem '60-ih Brazilski Jiu Jitsu je zapao u krizu. Na televiziji je zabranjena emisija "Heroji Ringa" gde su se borili predstavnici različitih stilova, i gde je BJJ vladao. Judo je postao olimpiski sport, a Karate i Kung-Fu postaju popularni zahvaljujući filmovima, tako da sve ovo utiče na stagnaciju razvoja BJJ. Helio i Carlos su 1968. zatvorili svoju prvu Akademiju otvorenu još 1925, preselivši se u druge sale.

Tada, početkom '70-tih bio je potreban neko ko bi bio novi idol BJJ učenika. Idealan čovek za to je bio Rolls Gracie. On je bio sin Carlosa ali ga je odgajao i podučavao Helio Gracie. Sa samo 68 kg bio je nepobediv u Brazilskom Jiu Jitsu-u, i to u apsolutnoj kategoriji. Željan stalnog napretka i novih izazova Rolls se okušao i u drugim borilačkim sportovima. Bio je nepobediv u Rvanju i postao je Pan-Američki šampion u Sambo-u. Takođe je razvijao i samoodbrambeni aspekt Gracie Jiu Jitsu-a tako da je bio i instruktor na policiskoj akademiji.

Rolls je mnogo putovao i trenirao, pa je na jednom od svojih putovanja po Americi upoznao petostrukog šampiona Amerike u Rvanju Bob Anderson-a. Rolls ga je doveo u Brazil na mesec dana da podučava u njegovom klubu. Ogromni rvač (preko 100 kg), se stalno šalio na Rolls-ov račun govoreći da samo u Brazilu takav "mršavko" (68 kg) može biti apsolutni šampion. Rolls se zbog ovoga nije ljutio, ali ga je dan pred polazak pozvao da sparinguju. Uprkos velikoj fizickoj nadmoći Anderson je bio primoran na predaju desetak puta za redom. Amerikanac je ljutito skinuo kimono i rekao: " Hajde sada na moj način ", ali ponovo je "gringo" tapkao u znak predaje nekoliko puta.

Godine 1976. desilo se nešto što je vratilo Brazilski Jiu-Jitsu u žižu javnosti. Dan pošto su Helio i njegov najstariji sin Rorion (najzaslužniji za bum BJJ '90-ih u svetu), demonstrirali Gracie Jiu-Jitsu samoodbranu na TV, u istoj emisiji je gostovao Karate majstor iz najjače škole u Brazilu. Tu je izjavio da bi on i njegovi učenici lako premlatili Jiu-Jitsu borce. Takva uvreda nije mogla da prođe nekažnjeno. Zakazan je susret 10 Gracie Jiu Jitsu boraca protiv 10 Karatista. Rolls se borio sa Karate majstorom koji je uvredio BJJ. Osim njega još su se borili Helio-vi sinovi Rorion, Relson, Rickson i učenici. Susret se završio totalnom pobedom Gracie Jiu-Jitsu predstavnika, a svi Karatisti su podlegli polugama ili davljenjima.

1982. godine najveći borac u istoriji Brazilskog Jiu-Jitsu-a, Rolls Gracie gine u nesreći dok je vozio jedrilicu. Tako je završena jedna era Brazilskog Jiu Jitsu-a.

Rickson i Royce Gracie

Novi i sadašnji šampion Brazilskog Jiu Jitsu-a postaje Heliov treći sin Rickson. On je postao poznat kada je sa samo 18 godina pobedio uličnog borca, bivšeg robijaša sa kojim niko nije smeo da prihvati borbu, po imenu Rei Zulu (Kralj Zulu). Zulu, crnac fantastične građe, pravo čudovište, koji je do tada imao oko 60 borbi i isto toliko pobeda, bio je udavljen od strane mlađanog Rickson-a. Kako se sa porazom Zulu nije mirio, sledeće godine izazvao je Rickson-a na revanš, ali ga je ovaj ponovo davljenjem poslao u zemlju snova.

Nova era u razvoju Brazilskog Jiu Jitsu-a nastaje krajem '80-ih kada Rorion Gracie odlazi u Ameriku da širi BJJ. Da bi pokazao vrednost Brazilskog Jiu Jitsu-a, Rorion upućuje otvoreni izazov i nagradu od 100.000 dolara onome ko ga pobedi u otvorenoj borbi, ali tu sumu nikada nije morao da isplati. Rorion dovodi braću i učenike u SAD i tu dokazuju efikasnost svoje veštine u mnogim izazovima sa predstavnicima raznih stilova, ali i dalje BJJ ostaje nepoznat široj javnosti.

Vizionar Rorion Gracie 1993. organizuje prvi turnir u slobodnoj borbi - Ultimate Fighting Championship. Tako je rođen novi sport!

Za predstavnika Brazilskog Jiu Jitsu-a je određen Heliov četvrti sin Royce. Pre početka turnira niko se ne bi kladio na visokog i mršavog (188 cm i 78 kg), stalno nasmejanog momka. Na kraju je pobednik bio upravo on - Royce Gracie. Pobedivši nakon ovoga na još dva turnira otišao je neporažen sa 11 pobeda i 1 nerešenim mečom. Svet je zadivio pobedama protiv Pancrase šampiona 100 kg teškog Kena Shamrock-a i 120 kg teškog Rvača Dan Severn-a.

Usledili su slični turniri širom sveta na kojima su dominirali BJJ borci.

U Americi: UFC - Royce Gracie, WCC - Renzo Gracie, MARS - Murilo Bustamante, Extreme Fighting - Ralph Gracie

U Japanu: Japan Vale Tudo (2 puta) i Pride - Ricson Gracie. Posle dugog čekanja (pobeda Kimure nad Heliom) Gracie familija se konačno "osvetila" i Japancima, a revanš se odigrao 1994. godine u Japanu. U prvom kolu Japan Vale Tudo turnira sastali su se: Yoshinori Nishi (najbolji učenik Masahiko Kimure) i Rickson Gracie (Heliov sin i šampion Gracie familije). Rickson je "zadavio" Japanca za manje od 3 minuta, i pošto je kasnije iste večeri pobedio još 2 protivnika, postao šampion Turnira.

U Australiji: AUFC - Mario Sparry

U Rusiji: AFC - Ricardo Morais

Rickson Gracie u Japanu

1994. godine umire jedan od osnivača Brazilskog Jiu Jitsu-a, Carlos Gracie u 93. godini života.
2009. godine umire i drugi osnivač, Helio Gracie. Helio je i nakon svoje devedesete godine bio aktivan, trenirao sa sinovima i unucima i stajao im u uglu kada se bore.

Zahvaljujući publicitetu koji je imao Ultimate Fight, raste popularnost ove vrste turnira u svetu, a zajedno sa njima i Brazilskog Jiu-Jitsu-a, koji postiže fantastične uspehe i nameće se kao superiorna veština. Brazilski Jiu-Jitsu je izazvao revoluciju u svetu borilačkih veština i potpuno promenio pojmove i shvatanja slobodne borbe. Danas BJJ predstavlja deo arsenala svih velikih boraca, bez obzira koja im je veština bazična.

3. Brazilski Jiu-Jitsu kao sport

Krajem 60-ih prošlog veka, BJJ je zapao u krizu. Zbog surovosti borbi na televiziji je zabranjena emisija "Heroji ringa" gde su prikazivane Vale Tudo borbe (borbe bez pravila) između predstavnika različitih stilova, na kojima je BJJ neprikosnoveno vladao.

Da bi se obezbedio opstanak i dalji razvoj BJJ-a, usvojena su pravila borenja i bodovanja tehnika. Najvažnije od svega je to što su sportska pravila uspela da sačuvaju realnost i atraktivnost izvornog BJJ. Uskoro su u Brazilu otpočeli prvi turniri BJJ sporta.

Carlson Gracie, Carlos-ov sin i jedan od najvećih boraca svih vremena, dolazi u žižu javnosti, kada sa samo 17 godina biva izabran za predstavnika Gracie familije, da povrati čast u meču protiv Waldemar Santane. Carlson dobija borbu i biva proglašen za "kralja" ringa. Carlson je imao nakon toga uspešnu Vale Tudo karijeru ali se kasnije istakao daleko više kao trener. On '70-ih počinje da promoviše Gracie Jiu-Jitsu kao sport. Prvi obezbeđuje sponzorstva za svoje borce, počinje da ih trenira kao prave profesionalce i da organizuje sportska takmičenja. Helio se protivio "omekšavanju" Gracie Jiu-Jitsu-a, smatrajući da on treba da se zasniva na Vale Tudo borbama. Međutim pravu ekspanziju u omasovljavanju, Brazilski Jiu-Jitsu doživljava tek kao sport, kada se organizuju i prvi turniri. Carlson Gracie Jiu-Jitsu, kako on zove svoju veštinu razlikujući je od ostatka familije, i danas predstavlja rasadnik najboljih boraca Brazilskog Jiu-Jitsu-a i Vale Tudo-a. Iz njegove škole su potekla neka od najvećih imena, kao što su Fernando Pinduka, Mario Sperry, Vitor Belfort i dr.

Reyson Gracie pionir u sportskom Jiu-Jitsu

Prvo svetsko prvenstvo BJJ-a održano je 1996. godine. Od tada se svake godine održava svetsko prvenstvo, uz učešce takmičara iz čitavog sveta. Najuspešniji borci su bili: Royler Gracie - 4 puta za redom šampion; Saulo Ribeiro (Royler-ov učenik) - 5 puta; Mario Sperry - 3 puta; Fabrio Gurgel, Murilo Bustamante, Rodrigo Medeiros. Najuspešniji tim je Carlson Gracie Team.

U Brazilu je Jiu-Jitsu drugi sport po veličini, odmah iza fudbala. Navodi se podatak da samo u Rio de Janeiru postoji preko 400 škola, međutim početkom 90-tih sa prelaskom većine članova Gracie familije u SAD, i uzastopnim pobedama Royce Gracie-a na Ultimate Fight Championship-u, ova veština počinje da se popularizuje i u Americi. U Evropu Brazilski Jiu-Jitsu dolazi sredinom 90-tih, i još uvek je u razvoju. Kao jedini predstavnik familije Gracie, na starom kontinentu trenutno radi Robin Gracie, koji drži svoju školu u Barseloni.

Dva su ključna razloga zašto Brazilski Jiu-Jitsu kao sport, doživljava ekspanziju tek sada. Kao prvo bile su potrebne decenije da se veština kompletno razvije i rafinira, a zatim i da izađe iz okvira jedne familije, bez obzira koliko ona velika bila. Drugi razlog je relativno velika restriktivnost Brazilskog Jiu-Jitsu-a u pogledu napredovanja. U njemu se brže nego u bilo kom drugom borilačkom sportu napreduje što se tice veštine, znanja i efikasnosti, ali je napredovanje po pojasevima dosta teško. Pravila su veoma stroga i potrebne su godine predanog treniranja da bi se došlo do crnog pojasa. To naravno povećava kvalitet ali sa druge strane sputava ekspanziju, jer još uvek se na prste mogu izbrojati crni pojasevi van Brazila. U tom pogledu Brazilski Jiu-Jitsu ima jedinstven status, kao veština u kojoj se neguje istinski kvalitet.

Tokom proteklog veka, posebno poslednjih nekoliko decenija, došlo je do širokog prihvatanja Istočnjačkih borilačkih veština, zajedno sa njihovim kulturnim i moralnim vrednostima. Brazilski Jiu-Jitsu predstavlja praktično prvi odgovor Istoku u tom smislu. Ono što je karakteristično za Brazilski Jiu-Jitsu je da on ne podleže nekom strogom tradicionalizmu i kao takav on je otvoren ka novim uticajima i stalno se razvija. Zato sa sigurnošcu možemo reći da je Brazilski Jiu-Jitsu tek započeo svoju ekspanziju i da će se ova veština veoma brzo praktikovati na svim kontinentima.